Otvorena pitanja o porezima

Kristijan Ristić

Svaka poreska reforma, po reformatorima, ima unapred postavljena dva ci­lja: podsti­ca­nje stvaranja bogatstva i njegova pravedna raspodela. A to sa svoje strane treba da doprinese sniženju ukupnog poreskog opterećenja, sma­nje­nju udela države u privrednim aktivnostima, po­dsticanju rasta akumulacije i kapitala i sti­muliranju inovacija. Teorijski posmatrano, opore­zivanje po definiciji koči rast na tri načina: prvo, preterano oporezivanje može iskriviti izbor između rada i doko­lice i između oporezivih i neoporezivih delatnosti; drugo, previsoko opore­zivanje dohotka isključuje izbor između sadašnje i buduće potrošnje, favorizujući sa­dašnju potrošnju i isključujući štednju (a preko povećanja kamatne stope i inves­ticija i tehnološki na­predak) i, treće, pre­oš­tro oporezivanje dohotka obuzdava sklonost ka preuzimanju rizika i sla­bi međunarodnu konkurenciju. Tako nastupa kumulativni proces, koji implicira povećanje su­b­vencija (kao zaštitni instrument),koje se moraju finansirati ili direktnim povećanjem po­re­za ili stvaranjem sve većeg budžetskog deficita, koji dovodi do anticipiranja viših poreza u budućnosti. Danas su, međutim, dostignuti nivo državnog ingerisanja u tržišni i privred­ni mehani­zam [7] i dosegnuti nivo fiskalnog opterećenja, nezaobilazni suštinski test provere u vrednova­nju efekata javnog sektora. Zato u prvi plan izbijaju pro­blemi i dileme [8]: (1) da li porezi guše podsticaje za radom, šted­njom i investici­jama, (2) kako i koliko porezi utiču na sveukupnu alokaciju privrednih resursa i redistribuciju dohotka, (3) kakve su i kolike koristi od državnih ulaganja, (4) ka­kvi efekti proističu iz vladinih programa izdataka, (5) koliko je privredni se­k­tor istisnut sa tržišta hartija od vrednosti i (6) koje su perspektive javnog sektora u budućnosti, koji traže decidirane odgovore i nove alternative. Valja otvoriti i za­tvoriti novi krug o značaju i dometu fiskalne politike u okviru makroekonomske politike. Izgleda da je izdaleka započeta mone­taristička kontrarevolucija protiv posleratne kejnzijanske revolucije uti­cala na ponovno oživljavanje značaja neka­da pouzdane fiskalne politike; ali se sada nova „fiskalna revoluci­ja“ situira u okvir teorije ekonomike ponu­de.

Ostali članci

Tačer-Regan(omija) ili “radi više da bi zaradio manje”

/
To je novo geslo da bi radnik danas u tranziciji i kapitalističkom svetu, od Njujorka do Tokija, sačuvao svoj kakav-takav posao, jer je za obespravljene i ponižene radnike..

Otvorena pitanja o porezima

Svaka poreska reforma, po reformatorima, ima unapred postavljena dva cilja: podsticanje stvaranja bogatstva i njegova pravedna raspodela. A to sa svoje strane treba da doprinese..

Nova politička ekonomija

U savremenom svetu, faktor „kapital“ je mobilan. Faktor „rad“, međutim, nije mobilan. Zbog toga blagostanje ljudi „zavisi od vrednosti, koju oni mogu da dodaju svetskom društvenom proizvodu..

Krugmanomics

Nobelovac Krugman je uspeo da iznova reafirmiše kejnzijansku centralnu postavku: „Pravo vreme za štednju je vreme rasta, a ne vreme krize“. Sada je „vreme da vlada troši više, a ne manje“ i to sve dok „privatni sektor ne bude spreman da ponovo gura..

Konkurentnost Evrope ili (pan)evropska ekonomija

Za savremeni svet je karakteristično da je evropski kapitalizam izgubio svoju istorijsku prodomost iako su bazična načela kapitalizma faktički ostala svuda ista..

Evroazijska integracija: Da li Srbija uvek mora da bude „rule taker”

Saradnja“ Srbije i EAU na liniji nove tehnologije jeste nova perspektiva koja obezbeđuje brži ekonomski razvoj, prestruktuiranje srpske privrede..