1. „SLOBODAN PAD” – DZOZEF E. STIGLIC

Deregulacija i finansijski inženjering trebali su da omoguće bolje upravljanje rizikom, centralne banke da održe nisku inflaciju. Tržišta su trebala da budu samoregulišuća. Danas je priča da neregulisana tržišta sama od sebe mogu da osiguraju prrivredni  napredak i rast – okončana.

2. „NOVA GLOBALNA POZORNICA” – KENICHI OHMAE

Postojeći razvitak globalne ekonomije će dovesti di neizbežnog umanjivanja uloge nacije – države u korist regije, u tom kontekstu regija – država neće biti politička, već ekonomska jedinica i središte novog prosperiteta.

3. „GLOBALNA KRIZA I EKONOMSKA NAUKA ” – AKADEMIJA EKONOMSKIH NAUKA I EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU

I dok u promišljanjima ekonomista postoji istrajavanje u fundamentalnom razilaženju u temeljnim paradigmatskim opredeljenjima, „ideološka isključivost“  i polemičko  sukobljavanje,  dotle će to biti moćan  katalizator intelektualne fermentacije  i put koji doktrinarnom diverzitetu utvrdjuje neporecivu vrednost.
Iz redakture prof. dr Ljubomira Madžara

4. „DOBA ODRŽIVOG RAZVOJA” – DŽEFRI D. SAKS

Svet u kojem živimo nalazi se pod pritiskom. Zajednice i porodice i dalje muci siromaštvo. Klimatske promene ugrožavaju egzistenciju. Sukobi se intenziviraju. Ukoliko ne promenimo pravac kojim smo krenuli te krize ce biti samo još gore.

5. „KRATKA ISTORIJA NEOLIBERALIZMA” – DEJVID HARVI

Neoliberalizam se na prvi pogled čini kao terojia koja objašnjava prakse političke ekonomije, a koja tvrdi da čovekova dobrobit može biti najbolje unapređena dopuštanjem sloboda preduzetničkih aktivnosti pojedinaca i veština u sklopu institucionalnog okvira koji karakterišu jaka prava privatne svojine, slobodno tržište i slobodna trgovina.

6. „GRANICE SLOBODE” – DŽEJMS BJUKENAN

Ljudi žele slobodu bez ograničenja, dok u isto vreme priznaju nužnost poretka. Ovaj paradoks podaništva postaje još intenzivniji  sa povećanjem udela politike u životu, sa povećanjem moći koju država preuzima nad ličnim stvarima.

7. „KAPITAL U XXI VEKU” – TOMA PIKETI

Društvene razlike mogu biti zasnovane samo na zajedničkoj koristi. Pitamo se koje sile idu u prilog konvergenciji zemalja.

8. „EVRO” – DŽOZEF E. STIGLIC

Od momenta nastanka finansijske krize, EU se suočava sa ozbiljnim problemom opstanka. Zajednička valuta evro u mnogome ugrožava budućnost Evrope.

9. „VELIKA PODELA” – DŽOZEF E. STIGLIC

Danas niko ne može da kaže kako u Americi ne postoji velika podela na najbogatije – koje ponekad nazivamo jednim procentom i sve ostale. Mantra deregulacije bila je jednostavno pogrešna i mi plaćamo sada za to.

1O. „OLOŠ EKONOMIJA” – LORETTA NAPOLEONI

Kako je došlo do toga da nakon pada Berlinskog zida države izgube kontrolu nad svojim ekonomijama? Kako je moguće da su neke privatne korporacije, kriminalni lobiji, udruženi privatni interesi jači od država?

11. „23 STVARI KOJE VAM NE KAŽU O KAPITALIZMU” – HA DŽUN ČANG

Zanimljivo je da je jedan od prvih ljudi koji je shvatio značaj ogrničene odgovornosti za rzvoj kapitlizma bio upravo Karl Makrs.

12. „POVRATAK EKONOMIJE DEPRESIJE” – POL KRUGMAN

Verovatnost da će se svet suočiti s dugotrajnom slabošću pa čak i izgubljenom decenijom i dalje je veoma visoka.

13. „NEPRIJATNA ISTINA” – AL GOR

Da bi se suočili sa opasnošću koja nam preti i da bi je prebrodili prvo moramo da shvatimo da smo u krizi.