1. „EKONOMSKA I FINANSIJSKA POLITIKA EVROPE” – DR KRISTIJAN RISTIĆ

     Zahvaljujući formiranju Evropske unije, Evropa je danas potpuno druga-čiji deo sveta nego što je bila od pre 50 godina. Pred novim izazovima globaliza-cije, demografskim i klimatskim promenama, osiguranjem bezbednosti i održivih izvora energije, granice u Evropi u 21. veku imaju manji značaj. U svetlu tih iza-zova države članice Evropske unije susreću se sa pitanjima koje pokušavaju da reše zajedničkim naporima. Na tom putu postoji potreba stalnog preispitivanja i modernizacije da bi se efikasnije i kvalitetnije odgovorilo na sadašnje i predsto-jeće probleme.
     Tako je i proširenje članstva sa 15 na 28 država članica bilo u funkciji usaglašavanja sa rapidnim promenama u svetu. Te promene zahtevaju zajedničko promišljanje u okviru ovog dela u od-nosu na neka pravila i odgovore na ekonomska dešavanja u okviru Evropske unije.
     Monografija je namenjena svima onima koji svoje poslovne i stručne aktivnosti obavljaju u realnom ambijentu, sa: „Budućnost nemaju oni koji znaju, već oni koji tragaju za novim saznanjima.“

2. „FINANSIJSKA GLOBALIZACIJA” – DR KRISTIJAN RISTIĆ

     Nastanak međunarodnih finansijskih institucija uslovljen je uglavnom porušenim odnosima posle Drugog svetskog rata. Poučene lošim iskustvom posle svetske ekonomske krize 30-tih godina, zemlje učesnice Breton-Vudske konferencije osnivaju finansijske organizacije koje će pre svega voditi računa o međunarodnim odnosima, njihovim odnosom snaga na svetskom tržištu, bolje saradnje na međunarodnom planu, na tržištu kretanja kapitala i uspostavljanje temelja koji će ubrzati razvoj zemalja članica. Dakle, međunarodne finansijske institucije predstavljaju izraz saradnje zemalja sveta po pitanju međunarodnih finansijskih odnosa.
     Međunarodni finansijski odnosi, u suštini, predstavljaju finansijsku stranu međunarodne trgovine. Iz tog razloga, međunarodni finansijski sistem (ili savremeni termin od 90-ih: međunarodna finansijska arhitektura) koji podrazumeva pravila, propise i konvencije kojima se regulišu finansijski odnosi među zemljama, kao i MFI-je koje čine bitan element međunarodnog finansijskog sistema/arhitekture, postoje s osnovnim ciljem – da se obezbedi slobodna (bez restrikcija) međunarodna trgovina i tokovi kapitala. Ostali ciljevi međunarodne finansijske saradnje su vezani za uravnotežen rast svetske privrede, što podrazumeva povećanje zaposlenosti i životnog standarda, rast realnog dohotka i efikasno korišćenje proizvodnih resursa. No, postkrizni period nameće potrebu preispitivanja uloga, koncepata i funkcija koje medjunarodne monetarne i finansijske institucije imaju u globalnoj ekonomiji.

3. „EKONOMIJA ZNANJA I INOVATIVNOST ” – DR KRISTIJAN RISTIĆ

Međuzavisnost obrazovanja, tehniĉkog progresa i zapošljavanja kljuĉan je trougao u usmeravanju privrednog razvoja, budući da obrazovanje predstavlja proces kreiranja "ljudskog kapitala". Usled toga se i obrazovanje afirmiše kao društveno opravdana investicija, a ne kao pomodni trend i svojevrsni društveni trošak koji opterećuje materijalnu proizvodnju.
Pošto je obrazovanje u funkciji tehniĉkog progresa sa sraĉunatim efektima za povećanje proizvodnosti rada, onda i ulaganja u primenjena i razvojna istraživanja valja tretirati kao nužan trošak reprodukcije. Zato je potrebno iznaći novi tip ekonomske politike koja će se koncentrisati na istraživanje ljudskog kapitala i tehnološkog progresa u cilju programiranja strukturnih promena u privredi, pošto proces difuzije tehniĉkog progresa poprima razliĉite oblike inovacija u kompetetivnoj formi obrazovanja, koje unosi kvalitativne promene u inputima.

4. ŽARE RISTIĆ 72: eseji, momenti, stvaralaštvo

Fotomonografija, popularni radovi, bibliografija.
“Za sećanje svima koji su te poznavali”.
prof. dr Kristijan Ristić