„Ekonomija se bavi proučavanjem bogatstva u svakodnevnom životu.“
Alfred Marshal.

„Ekonomija je nauka koja proučava kako se ljudi ponašaju u svom redovnom privrednom životu, kako priređuju sredstva za život i kako uživaju u životu.
Pol Samjuelson.

„Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos izmedju ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe.“
Lajonel Robins.
„Društvu je potreban odgovor na pitanje koja je ekonomija dobra, a koja loša, nimalo licitiranje definicijama. U tom kontekstu, ekonomiju je jako teško predavati. Nova preispitivanja temelja moderne ekonomije treba, dakle da odgovore izazovu šta je zaista ispravno  u ekonomiji za savremeni realni svet. Društvo, zarovljeno dugotrajnom stagflacijom, vapi za novim načinima kako da pojedinac u uslovima krize ostvari permanentni dohodak, kako da kompanije nastave da investiraju nezavisno od tekuće bilansne pozicije, da li je makroekonomska stabilnost jedini prekursor ekonomskog rasta i kako su sva tržišta automatski efikasna kada se dogodila trajna globalna kriza. Navedena pitanja nameću potrebu odustajanja od intelektualnog monopolizma i dogmatskog fundamentalizma koji vlada gotovo svim ekonomskim teorijskim i praktičkim  prostorima. Traženje pravih  rešenje jeste novi izazov za modernu ekonomiju shodno principu otvorenosti za promene.“
prof. dr Kristijan Ristić
„Ekonomija se bavi proučavanjem bogatstva u svakodnevnom životu.“
Alfred Marshal.

„Ekonomija je nauka koja proučava kako se ljudi ponašaju u svom redovnom privrednom životu, kako priređuju sredstva za život i kako uživaju u životu.
Pol Samjuelson.

„Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos izmedju ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe.“
Lajonel Robins.
„Društvu je potreban odgovor na pitanje koja je ekonomija dobra, a koja loša, nimalo licitiranje definicijama. U tom kontekstu, ekonomiju je jako teško predavati. Nova preispitivanja temelja moderne ekonomije treba, dakle da odgovore izazovu šta je zaista ispravno  u ekonomiji za savremeni realni svet. Društvo, zarovljeno dugotrajnom stagflacijom, vapi za novim načinima kako da pojedinac u uslovima krize ostvari permanentni dohodak, kako da kompanije nastave da investiraju nezavisno od tekuće bilansne pozicije, da li je makroekonomska stabilnost jedini prekursor ekonomskog rasta i kako su sva tržišta automatski efikasna kada se dogodila trajna globalna kriza. Navedena pitanja nameću potrebu odustajanja od intelektualnog monopolizma i dogmatskog fundamentalizma koji vlada gotovo svim ekonomskim teorijskim i praktičkim  prostorima. Traženje pravih  rešenje jeste novi izazov za modernu ekonomiju shodno principu otvorenosti za promene.“
prof. dr Kristijan Ristić

EKONOMSKA I FINANSIJSKA POLITIKA EVROPE

DR. KRISTIJAN RISTIĆ

Zahvaljujući formiranju Evropske unije, Evropa je danas potpuno drugačiji deo sveta nego što je bila od pre 50 godina. Pred novim izazovima globalizacije, demografskim i klimatskim promenama, osiguranjem bezbednosti i održivih izvora energije, granice u Evropi u 21. veku imaju manji značaj. U svetlu tih iza-zova države članice Evropske unije susreću se sa pitanjima koje pokušavaju da reše zajedničkim naporima. Na tom putu postoji potreba stalnog preispitivanja i modernizacije da bi se efikasnije i kvalitetnije odgovorilo na sadašnje i predstojeće probleme.
Tako je i proširenje članstva sa 15 na 28 država članica bilo u funkciji usaglašavanja sa rapidnim promenama u svetu. Te promene zahtevaju zajedničko promišljanje u okviru ovog dela u odnosu na neka pravila i odgovore na ekonomska dešavanja u okviru Evropske unije.
Monografija je namenjena svima onima koji svoje poslovne i stručne aktivnosti obavljaju u realnom ambijentu, sa: „Budućnost nemaju oni koji znaju, već oni koji tragaju za novim saznanjima.“
Novi blog Kristijana Ristića o mogućim makroekonomskim stanputicama..

“Makroekonomske stranputice”

Smanjenje javne potrošnje neće smanjiti budući dug, pošto krizna ekonomija donosi manji dohodak i veću socijalnu potrošnju. Popraviti fisklanu izgled ekonomije u depresiji putem rezanja javne potrošnje, može da ispadne kontraproduktivno, jer je korist od fisklanog rezanja mala, a cena velika. Nažalost, zaokret od zaposlenosti ka  deficitu unela je paniku  koja je prevladala kod kreatora ekonomske  politke, kojima je i stah od inflacije postao fantomska pretnja.
Čak je i upozorenje konzervativnih ekonomista monetarizma da će doći do oštrog porasta inflacije (zbog štampanja novca i vladinog deficita) palo u vodu.Ekonomisti, poput Krugmana i Štiglica, znaju da do nekotrolisane inflacije neće doći dokle god je ekonomija u stanju depresije, u kojoj  zamka likvidnosti pri niskim kamatnim stopama ne omogućava rastuću potrošnj..