Saradnja“ Srbije i EAU na liniji nove tehnologije jeste nova perspektiva koja obezbeđuje brži ekonomski razvoj, prestruktuiranje srpske privrede i uklapanje u nove mehanizme evroazijske trgovine. To implicira nove investicije u tipove tehnologije, „zajednička“ ulaganja u projekte od evropskog značaja, uključivanje u rusko tržište kapitala, otkup spoljnih dugova na sekundarnim tržištima, transparentno vezivanje dinara za valute BRICS-a u sklopu EAU monetarnog sistema, liberalizaciju spoljne trgovine, napuštanje „političke“ zaštite i domaće privrede od inostrane konkurencije, razbijanje domaćih monopola ekonomije, i okretanje politici izgradnje efikasnog i racionalnog jedinstvenog srpskog tržišta. Srbija treba doista da nauči lekciju i školsko štivo od BRICS-a u oblasti turizma, poljoprivrede, saobraćaja, infrastrukture, industrijske tehnologije i robotizacije, spoljne trgovine i tržišne konkurencije, nauke, obrazovanja i usluga, ali i u oblasti kreiranja i vođenja ekonomske i finansijske politike zemlje, pa da se znalački, utemeljeno „prikopča“ EA integracijama (a ne da dremaju u „kengurskoj utrobi“ večitih zemalja u tranziciji po teoriji „razvoja prema unazad“). U tom kontekstu je za Srbiju od neprocenjive važnosti institucionalizacija novog Evroazijskog monetarnog fonda i nove Svetske banke, koje će restetovati srpsku ekonomsku tranziciju i srpski nacionalni identitet bez primesa kreditnog ropstva i ucenjivačkih finansijskih aranžmana. Tako bi se Srbija oslobodila globalnog neoliberalističkog zla imperijalističke muskulature. Srpsko tržište danas u nas ne podrazumeva slobodno kretanje roba, rada, kapitala, znanja, informacija, zdravu konkurenciju i potpuno delovanje „zakona vrednosti“ i ekonomskih zakonitosti tzv. tržišne proizvodnje. Ono je zapravo i nemoguće dok se ne napusti „dogovorna“ podrška tzv. gigantima nacionalne ekonomije, dok preduzeće ne postane autonomni privredni subjekt na principu preduzetništva i rizika, dok dobit ne postane motiv privređivanja i kriterij uspešnosti poslovanja, dok ne funkcioniše tržište radne snage, tržište roba, tržište novca i kapitala, i devizno tržište, dok ne funkcioniše jedinstveni sistem usmeravanja privrednog razvoja, jedinstveni sistem cena, jedinstveni poreski sistem, jedinstveni monetarno-kreditni sistem, itd. Privredna reforma tu ne sme da padne na ispitu, jer je cena velika (pogotovu što naš sistem neće niko da kupi ni na istoku, ni na zapadu). Srbija, u tom ambijentu, ima šansu da se reformski prikopča za tzv. socijalnu tržišnu privredu koja inkorporira tržišne zakonitosti, socijalnu pravdu, tradiciju i identitet. Srbija treba da gradi tržišni ambijent sa ljudskim likom, jer joj integraciona forma EAU omogućava implementaciju srpskog pravoslavnog koda: ne akaj i ne arči, pa, prema tome, ni levo ni desno, nego napred.

Sadašnji poreski sistem jeste nesposoban sistem. Ali taj nesposobni poreski sistem je sposoban da onesposobi i najsposobnije privredne subjekte, da razbije Srpsko tržište, da štiti „nacional“ ekonomije, da izvozi i uvozi namete kroz razmenu, da isisava kupovnu moć stanovništva, da proizvodi inflaciju i da udaljava tačku upotrebe dobiti od tačke stvaranja dohotka. Sistemska rešenja i tu su mogo tanka. Srbija, stoga, i nadalje ostaje bez harmonizovanog poreskog sistema. Ekonomski i finansijski naglašena saradnja sa Rusijom, sa zemljama budućim članicama Evroazijske unije (EAU) i BRICS-a inkorporira i prilagođavanje srpskog poreskog sistema i bankarskog sektora sa stanovišta strukturnog oporezivanja biznisa i bankarskog finansiranja održivog razvoja.

Za Srbiju je od izuzetnog značaja da se na vreme u međunarodnoj trgovini distancira od američkog dolara i pređe na naftnu rublju i tako izbegne nove udare globalne ekonomske krize. Putin je već predložio da Rusija i Kina ubuduće međusobnu trgovinu i plaćanja obračunavaju u nacionalnim valutama (a ne u dolaru). Sva prodaja nafte i gasa obavljala bi se ubuduće u konvertibilnoj rublji u svim poslovnim transakcijama. U procesu oslobađanja od monopolskog položaja dolara Rusija namerava da organizuje regionalnu investicionu banku, koja bi odobravala zajmove iskazane u rubljama (kako zemljama BRIKS-a tako i Srbiji). Simultano, stvorile bi se i određene valutne zone zemalja BRIKS-a (kineski juan, brazilski real, indijska rupija), što je od značaja za razvoj Srbije. Formiranje novog finansijsko- ekonomskog uređenja sveta, odgovara Rusiji i Kini, pa , prema tome, i Indiji, i Brazilu, i Južnoj Africi i, dakako, Srbiji, pošto se radi o finansijskoj deamerikanizaciji sveta.

Razvojna banka BRICS-a, kao novoosnovana finansijska institucija predstavljaće značajan faktor za postizanje finansijsko monetarneoj autonomiji zemlje u usponu, kroz diversifikovane oblike finansiranja zasnovanih na solidarnosti. U tom kontekstu, Razvojna banka BRICS-a treba da dovede do decentralizacije ekonomije i finansijske moći, koja je bitna da se stekne dugoročno povezivanje investitora i da se ubrza privredni rast. Zemlje u usponu, kao osnivači ove međunarodne finansijske institucije, Razvojnu banku vide kao alternativu kapitalističkoj i hegemonističkoj vladavini sila MMF-a i Svetske banke. Nova finansijska institucija BRICS-a će ojačati status valuta zemalja učesnica, a u rvom redu rublje, juana, reala, rupije i renda.

U tom kontekstu, zemlje BRIKS-a trebalo bi da uspostave finansijsku saradnju bez posredovanja dolara. Zajedničke devizne rezeve, sami tim, predstavljaju svojevrsno osiguranje kao poseban tip štednje za slučaj da određena zemlja BRIKS-a uđe u finansijske poteškoće, ostvari suficit i neravnotežu platnog bilansa ili nedostatak eksterne likvidnosti, nagle neželjene devalvacije nacionalne valute, većeg odliva kapitala ili krize bankarskog sektora. Razvojna banka, kao alternativa Svetskoj banci, za razliku od zajedničkih deviznih rezervi, služiće institucionalno za finansiranje projekata u inostranstvu,a ne za domaće projekte; jer, svoje projekte sve zemlje članice BRIKS-a mogu same da finansiraju, poput Rusije, koja, u tu svrhu, raspolaže sredstvima Fonda nacionalnog blagostanja.

Strateško partnerstvo Rusije i Kine usmereno je ka stvaranju multipolarnog sveta, koji finansira avansno deo neophodne infrastrukture sa tridesetogodišnjim gasnim paktom u vrednosti od 400 milijardi dolara. Izgradnja višepolarnog i multikulturnog sveta pojačale su se želje novih članica BRIKS-a kao što su: Argentina, Meksiko, Iran, Kazahstan i Indinezija, a pre svega i Izrael, Turska, Moldavija, Jermenija i Kirgizija. Interesovanje je pojačano od onog trenutka kada su članice BRIKS-a postigle dogovor o stvaranju rezervnog fonda u iznosu od 100 milijardi dolara za osiguranje u slučaju nestabilnosti tržišta. Finansijske organizacije BRIKS-a već nameravaju da povećaju pomoć u jačanju statusa valuta zemalja učesnica- rublje, juana, reala, rupije i renda.

Danas samo Kina uspeva da uštedi i investira gotovo polovinu svog društvenog proizvoda ( pošto tekući bilans predstavlja razliku štednje i investicija). Generisanje visokih spoljnotrgovinskih viškova transformiše Kinu iz globalne fabrike u globalnog investitora. Preti opasnost, stoga, da zamke globalne ekonomije obori i treći Breton Vuds, jer su sposobnosti finansijskih tržišta da apsorbuju svetski kapital dostigla svoju gornju granicu, što nameće pitanje ko će upravljati svetskim deficitima. Samo velike količine jeftinih ruskih energenata praćene infrastrukturnim investicijama i otvaranjem kvalitetnih radnih mesta garantuje dugoročni ekonomski rat.